Novi magazin blog

Javno, jasno i glasno stajem u odbranu sandžačkih Bošnjaka i onoga što se desilo tokom izbora za predsednika Srbije. Moji sunarodnici su pokazali da imaju obraz, čast i stav, ali su "nacionalni lideri" imali drugačiji plan i svoje viđenje cele situacije, pa je bilo neophodno izrežirati čitavu predstavu Piše: Aida Ćorović Moram da priznam da je ovo tekst koji sam, verovatno, najduže pisala, ne zato što mi fali inspiracije ili motiva, već naprotiv, zato što se tema toliko dramatizovala da ne mogu da pohvatam ko više "pegla" priču. Jasno da govorim o krađi glasova u Novom Pazaru, Tutinu i Sjenici i, bez obzira na to što se i aktuelna vlast s lokalnim partnerima i RIK upljuva da nas ubedi da krađe glasova nije bilo, odgovorno tvrdim da se na ovim izborima desila krađa kolosalnih razmera. Često sam izrazito kritična prema pripadnicima nacionalne zajednice kojoj pripadam; sebi i njima ne opraštam mane i greške koje ugrožavaju nekoga drugog, ali i nas same. Svo

Piše: Dimitrije Boarov   Vidim da se uzrok uličnih postizbornih protesta u Srbiji pod parolom “Protiv diktature” veoma različito tumači. Meni se čini da ima istine u tezi da je jedan od relevantnih uzroka tih nezanemarljivih gradskih gibanja (koja mogu sutra i eskalirati) to što je tokom izborne kampanje suspendovan rad Narodne skupštine Srbije, a paralelno tome raširen i utisak da ni Vlada Srbije sa svim svojim ministarstvima i organima već nekoliko meseci ne učestvuje u političkom životu – kako bi sva pažnja javnosti bila fokusirana na premijera Aleksandra Vučića dok se borio za pobedu na predsedničkim izborima. Ispostavilo se, međutim, da se Vučiću tako može osigurati (i inače očekivana) izborna pobeda, ali da model vlasti, prema kojem između njega kao predsednika države i naroda nema aktivnih posrednika niti institucionalnih ograničenja njegovih ovlašćenja, nema dobru prođu ni u današnjoj Srbiji. Zbog toga se postavlja pitanje nije li bolje Vučićevu trenutnu realnu politič

Piše: Momčilo Pantelić Američko raketiranje sirijske vazduhoplovne vojne baze koju koriste i Rusi uzrujalo je svet, a možda ponajviše ovdašnje obožavaoce Vladimira Putina i Donalda Trampa. Mogli su, takoreći, ruku u vatru da stave da će lideri Rusije i SAD postati dvojac koji će prekomponovati globalne odnose, toliko da ćemo se i mi nekako ovajditi, kad ono – nagovešteno partnerstvo zastrani u ljuto rivalstvo, i to oko sudbine sirijskog vođe Bašara el Asada, takođe omiljenog među pomenutim obožavaocima kormilara Kremlja i Bele kuće. Pred novim velikim iskušenjem našlo se i rukovodstvo Srbije. Uz balansiranje između Zapada i Moskve, već otežano povodom ruske aneksije dela Ukrajine, sada treba da balansira i povodom Trampovog bombardovanja dela Sirije pod Putinovim plaštom, a koje je dobilo podršku lidera EU ka čijem članstvu službeno težimo. Ni opšta perspektiva nije jasna. Novonastala situacija pogoduje katastrofičarskim viđenjima. Ruski premijer Dmitrij Medvedev je ocenio da

Intervju: Set Vudi Krajem marta Srbiju je posetio Set Vudi, aktivista organizacije Momentum iz SAD i na poziv Udruženja građana “Srbija u pokretu” održao predavanje na Fakultetu političkih nauka, gde je govorio o tome kako se energija građanskih protesta pretvara u organizovani pokret koji ima moć da dovede do značajnih promena u društvu. Vudi je aktivizmom počeo da se bavi kao organizator zajednica u omladinskim centrima, gde je bio trener za nenasilne akcije. Saradnju sa Momentumom, trening centrom za organizovanje zajednice i osnivanje društvenih pokreta, počeo je pre dve godine. Iako je sa aktuelnim protestima u Srbiji upoznat površno, i te kako dobro poznaje istorijat pokreta Otpor, na čije se strategije njegova matična organizacija često oslanja. U razgovoru za Novi magazin sa Ivankom Jelić o poređenju društvenog konteksta za razvoj aktivizma u Srbiji i Americi, i o tezi da građani Srbije i dalje očekuju da se nadležne institucije bave zaštitom javnog interesa, pa sami sp

Piše:  Momčilo Pantelić E pa Srbija učvršćuje svoje mesto na listi malobrojnih zemalja u kojima rezultat političkih izbora nije izazov za kladioničare. Ne mame ih jer ne mogu da se ovajde pošto je “svima unapred poznat” pobednik. U tom pogledu postali smo ono što nam se u drugim oblastima života ne dešava – vrlo predvidljivi. Čak preterano predvidljivi. Već treći put u poslednje tri godine na ovdašnjim serijama izbora nema iznenađenja. Ono se prvi i poslednji put, dosad u ovom veku, dogodilo 2012. kada se formirala sadašnja vlast, čiji se lideri napinju da u “svekoliko, neprihvatljivo, negativno, nasleđe” prethodnika, uvrste i mogućnost za prelazak kormila države u ruke rivalima. Opet kao da odudaramo od glavnog toka. Kad se svet posle pada Berlinskog zida stabilizovao, ovde je carevala destabilizacija; kad se Evropa integrisala, SFRJ se rastakala; a sada dok se ceo svet, pa i naš region, prilično tumbaju, mi službeno “stojimo postojano, kano klisurine”, zvanično neutralni i

Piše: Slaviša Lekić Tog tmurnog decembarskog jutra, znam da je bio petak, dok sam u ruci držao tek kupljeni primerak “Omladinskih novina”, pored kioska dijagonalno od kafane “Orašac”, gotovo na uglu Bulevara revolucije i Ruzveltove ulice, zaljubio sam se i do danas se odljubio nisam. Dobro se sećam: nije baš nešto posebno izgledala, ali jeste bila drugačija. Nije bila ni mlada ni stara; ni očešljana ni zamršene kose; ni “prirodna” ni našminkana...! Ali bila je savršena i 100 odsto za mene: grudi su mi se nadimale, u glavi mi je tutnjalo, a usta su bila suva kao pustinja dok sam hodajući ka Vranjskoj, gde sam stanovao, mislio o njoj. “ Jutros sam se zaljubio ,” rekao sam ocu kad sam stigao kući. “ Stvarno? ” rekao je. “ Opet? ” “ Ne baš opet. Stvarno! ” “ Tvoj tip? ” “ Ne znam, valjda.” “Pa šta te osvojilo tako jako...?”, pokušao je da iscedi priznanje . “Nemam objašnjenja: da me ubiješ ne mogu da se setim ničega posebnog, a opet...”, stidljivo sam dodao .  “

Piše: Nadežda Gaće, glavna urednica Luka Maksimović je osvojio nešto manje glasova na predsedničkim izborima od drugoplasirane stranke na prethodnim parlamentarnim izborima – SPS-a, a daleko više od SRS, DJB, koalicije oko DS, koalicije ČBČ i svih ostalih učesnika tih izbora. I na ovim predsedničkim izborima više glasova od Maksimovića osvojili su samo Aleksandar Vučić i Saša Janković. A on je dobio približno isto kao Vuk Jeremić i Vojislav Šešelj zajedno ili čak sedam puta više od, npr., lidera jake parlamentarne stranke kao što je DJB. U Beogradu je dobio upadljivo više od četvrto i petoplasiranog, a od ostalih neuporedivo više. Dakle, malo poznati Mladenovčanin postigao je neshvatljiv uspeh. Dostupni podaci kažu da je na čitavu kampanju potrošio koliko su mnogi trošili za pola dana. Zapravo, glasove nije osvojio Luka nego lik koji je on kreirao ili koji mu je neko pozajmio, dao ili nametnuo, svejedno – Ljubiša Beli Preletačević. Beli, koji nam je obećavao da će se obogati