Posts

Zoran Đinđić: Pravi Evropljanin

Image
Ubica je ubio i tinjajuću nadu, sjajnu osobu, simbol bolje budućnosti
Piše: Gert Vajskirhen





12. mart 2003: Sunčano jutro, spokojno i tiho, prvi znak da proleće uskoro stiže – poslednji dan slobodoumlja. Ubijen je premijer Republike Srbije, koji slovi za političara koji svoju zemlju vodi ka članstvu u EU. Ubica je ubio i tinjajuću nadu, sjajnu osobu, simbol bolje budućnosti. Da je imao šansu da preživi, da su on i njegov politički pokret imali šansu da učvrste svoj kurs ka sveobuhvatnoj reformi srpskog društva i države, ne bih se usudio da procenjujem da li bi Srbija danas bila država članica EU. Njegovom smrću je istorijski odlučujući proces građanske modernizacije, koji se u srcu jugoistočne Evrope vodio više od deset godina, načinjen ogromnim gubitkom čovečanstva. Zoran Đinđić je mogao da bude veliki reformator koji svojoj zemlji otvara put, definišući kapacitete srpskog naroda da menja svoj mentalitet. Đinđić je i te kako bio svestan zona opasnosti koje su ga okruživale.
POSLEDNJI SU…

Reforme nisu same sebi cilj

Image
To je koncept Srbije kao zemlje jake, srednje građanske klase, finansijski stabilnih, nezavisnih porodica, dobrog obrazovanja, dobrih struka, stabilnog socijalnog osiguranja, besplatnog osnovnog i srednjeg obrazovanja. Konačno, zemlja sigurnih i bezbednih ulica, zemlja nekorumpirane policije i brzog sudstva
Priredila: Gorica Mojović






U današnjem virtuelnom svetu moguće je zamisliti i izvesti sve što poželite, toliko uverljivo da izgleda stvarno. Uostalom, naučnici su odavno uspeli da pomoću slika “dešifruju” glasove – potencijalne – velikih umova. U novinarstvu, pak, nije nikakva novost zamišljeni intervju, bivalo je, ranije više nego sada, takvih razgovora u kojima se stavovi i misli značajnih ljudi stavljaju u kontekst današnjice. Tako je na području bivše SFRJ, u vreme početka otklona od socijalizma, bila izuzetno sprovedena akcija “Šta bi Marks danas rekao”, koja je kasnije manje uspešno demonstrirana i sa još nekim izuzetnim ljudima. Od ubistva premijera Zorana Đinđića prošlo je 17 g…

Uzimanje mere

Image
Uvodnik piše: Jelka Jovanović

Moskva šnit, voćna torta koja se proizvodi u beogradskom hotelu Moskva, prepoznatljiv je i zaštićen brend i najpopularnija torta u poslastičarnici ovog hotela u poslednjih 40 godina... Ovako je o poznatoj poslastici pisao pre nekoliko godina citymagazine.rs, a da je u pravu, uverili su se ovih dana uživo ministar spoljnih poslova i prvi potpredsednik Vlade Srbije Ivica Dačić i portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova. U beogradskoj “Moskvi”, posle provoda na Saboru trubača u Guči gde je Dačićeva gošća, impresionirana srpskom trubom, zaigrala. I ništa ne bi bio problem, da je o ekskluzivnom druženju pisao zabavni portal. No, Zaharova i njen domaćin bili su top-tema svih medija, a vest o moskovskom uživanju postavljena je i na zvanični sajt Vlade Srbije, sa naslovom “Srbija nastavlja borbu za odbranu svog teritorijalnog integriteta”, uz Dačićev zaključak da je “njena poseta Saboru u Guči i sve što je ovde radila imala veliku pažnju ja…

Otkucavaju tajmeri na ekološkim bombama

Image
Pohlepa pojedinaca, besparica i nemar državnih kontrolnih organa, glavni krivci za to što gotovo svakodnevno budu otkrivene velike količine materija koje direktno ubijaju ljude i živi svet. Od 2020. godine nećemo moći da izvozimo opasan otpad, nemamo postrojenja za njegov tretman, ali ni plan gde bismo ih izgradili Piše: Nebojša Pešić

Nesumnjiva je činjenica da se u Srbiji iz godine u godinu beleži porast malignih oboljenja, kao i steriliteta kod mladih. I dok se stručnjaci spore oko toga da li je reč o posledicama bombardovanja osiromašenim uranijumom ili o nečem drugom, ove godine je kao grom iz vedra neba odjeknulo otkrivanje velike količine opasnog otpada na više lokacija. Dobar deo tog otpada je kancerogen, a prilično poražavajuće deluje saznanje da su ove ekološke bombe koje sami sebi podmećemo proizvod ljudske pohlepe, nedostatka novca i nemara državnih organa zaduženih za kontrolu.
JASNI PROPISI:U Srbiji više od 200 registrovanih postrojenja godišnje proizvede oko 80.000 tona op…