Posts

Showing posts from July, 2018

Jaz u bogatstvu sve je veći i sve teže premostiv

Image
Društvena pokretljivost Sa porastom nejednakosti od 90-ih godina, došlo je do zastoja društvene pokretljivosti, što znači da se manje ljudi sa dna podiglo, dok su najbogatiji uglavnom zadržali svoja bogatstva. To ima ozbiljne društvene, ekonomske i političke posledice, pokazuje izveštaj OECD-a Piše: Andrej Zarević
U izveštaji “Slomljeni društveni lift? Kako unaprediti društvenu pokretljivost” kaže se da je u zemljama članicama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj sa sadašnjim nivoima nejednakosti i međugeneracijske pokretljivosti u zaradama u proseku potrebno najmanje pet generacija ili 150 godina da dete iz siromašne porodice dostigne prosečan prihod. U nordijskim zemljama je potrebno dve do tri generacije da bi dete iz siromašne porodice stiglo do proseka, ali je u nekim zemljama u ubrzanom razvoju potrebno devet ili više generacija. Istovremeno, jedno od troje dece koje ima oca sa niskom zaradom takođe će imati nisku zaradu, dok je većini iz preostale dve trećine pokretljivost n…

Centralna Evropa je lekcija liberalima: nemojte biti antinacionalisti

Image
Nacionalizam Raspad Jugoslavije hranio je verovanje da mahanje zastavama vodi krvoproliću. Ali je to nagrizlo podršku centru i potpaljivalo netrpeljivost zasnovanu na etnicitetu Piše: Ivan Krastev

“Uvek sam se plašio znakova i simbola, nikada ljudi i stvari”, napisao je rumunski pisac Mihail Sebastijan na početku već dve hiljade godina čudesne knjige iz 1934, koja je uhvatila zagušljivu atmosferu antisemitizma i toksičnog nacionalizma u njegovoj zemlji između dva svetska rata. Danas se u Evropi i SAD, kako osnažuje strah od porasta nacionalizma, mnogo priča o vraćanju 1930-ih. Ali tu je paradoks: nekoliko studija je pokazalo da se nacionalistička stanovišta, posebno antimigrantska osećanja, nisu promenila mnogo u poslednjih 20 godina. Ljudima je uvek bilo neprijatno sa idejom da stranci naseljavanju njihovu zemlju. Tako da pitanje nije toliko odakle je nacionalizam došao već gde se krio sve ove godine. Šta je to sada u etnonacionalizmu što okuplja glasače, a nije radilo ranije? Da li je d…

Opozicija

Image
Piše: Vladimir Gligorov


Nije lako razumeti zašto bi opozicija nudila program koji su naprednjaci napustili jer s njim nisu mogli da dođu na vlast i na njoj ostanu. Sada bi oni, recimo demokrate, čiji su program preuzeli naprednjaci, da se vrate na vlast naprednjačkim programom. Možda je to program čije vreme dolazi? Razmotrimo nekoliko tačaka. O EU – sačekati da se vidi šta će s njom i s NATO savezom biti. To je praktično odustajanje od približavanja Evropskoj uniji. O tome da bi čekanje moglo da se oduži, da i ne govorimo. Koja je korist od toga? Ako to dobro razumem, to je zbog kosovske politike. Pregovori s kosovskim Albancima bi se nastavili u skladu sa Ustavom, Rezolucijom 1244 i međunarodnim pravom. To sve ne ide jedno sa drugim. Naime, po Ustavu je Kosovo srpska pokrajina, što je, tvrdi se, u skladu sa Rezolucijom 1244 i međunarodnim pravom. Međutim, Međunarodni sud pravde je presudio da nezavisnost Kosova nije u neskladu sa rezolucijom 1244. Kako je taj sud nadležan da tumači međ…

Kosjerić Petru Laziću u spomen i čast

Image
Prijatelji i zemljaci prošle godine preminulog novinara Petra Lazića organizovaće od 2. do 4. avgusta u Kosjeriću “Dane Petra Lazića”. Inicijativa je samonikla i privatna, u režiji Udruženja građana Vodnjika, koje poziva sve prijatelje, kolege i poštovaoce Petra Lazića da dođu u živopisni Kosjerić. Program, više nego primamljiv, pravljen je po Lazićevom liku i delu i njegovim ljubavima – reči, posebno satiričnoj, muzici i pesmi, zavičaju i deci. Iako je reč o tužnom povodu, nema sumnje da će “Dani Petra Lazića” opravdati glas Kosjerića kao izuzetno gostoljubive varoši, ali bolje od pretpostavki svedoči program. Za četvrtak 2. avgust u 18 u holu Doma kulture planirano je otvaranje izložbe “Život i delo Petra Lazića”, uz prigodnu pozdravnu reč domaćina. Dva sata kasnije u amfiteatru u parku biće održano Književno veče, omaž Petru Laziću “Kratka istorija duše”, a u 22 u Brezinom sokaku Ljuba Ninković će svirati koncert “Teorija zavere”. Narednog dana u podne planiran je izlet u Laziće…

Dunav, zauvek

Image
Esej piše: Mihal Ramač

Kladovo je poslednja tvrđava na obalama Dunava duž 588 kilometara njegovog toka kroz Srbiju. Njihovi ostaci i ono što je poznato iz njihove prošlosti svedoče koliko o nemirnim vremenima toliko i o graditeljskoj veštini Podunavaca, nezavisno od njihovog porekla i naziva. Svi su se nadali da će izgradnjom utvrđenja učvrstiti svoju vlast i zaustaviti napadače koji su dolazili čas sa juga, čas iz severnih krajeva. Sve one svedoče, pre svega, o prolaznosti svega ljudskog. Nema večitih vlasti. Nema večitih carstava, ni kraljevstava, ni republika. Nema nepobedivih vojski. Večita je ljudska težnja da se vlada drugima. Večita je i želja da se živi slobodno, da se radi i gradi, da se na reci poji blago i lovi riba, da se mirno plovi što dalje uzvodno i nizvodno. Večita je i želja da se u smiraj dana založi vatra pored moćne reke i da se posle večere uz čašu vina zapeva pesma o crnim ili plavim očima podunavskih lepotica, o bujnim kosama i bujnijim nedrima, o vrelim zagrlja…

Imitacija i njena nezadovoljstva

Image
Istočna Evropa Korene iliberalne revolucije u centralnoj i istočnoj Evropi ne treba tražiti u ideologiji ili ekonomiji već u nezadovoljstvu proisteklom iz projekta imitiranja Zapada posle 1989. Pišu: Ivan Krastev i Stiven Holms*


U horor-priči Meri Šeli iz 1818. Frankenštajn, izumitelj vođen prometejskom ambicijom stvara čudovište sastavljanjem delova tela iz “sobe za disekciju i klanice”, pa i iz “oskrnavljenih raka” u humanoidno stvorenje. Ipak, eksperimentator Viktor Frankeštajn ubrzo će zažaliti zbog svog preambicioznog pokušaja da konstruiše kopiju svoje vrste. Čudovište, gorko zavideći na sreći svog tvorca i osećajući se osuđeno na osamu i odbacivanje, postaje nasilno prema prijateljima i porodici svog tvorca, uništava njihov svet i za sobom ostavlja samo žaljenje i slomljena srca kao nasleđe pogrešnog eksperimenta ljudskog samoreplikovanja. Američka sociološkinja Kim Šepeli, bez daljeg preterivanja s tom analogijom, opisuje današnju Mađarsku (koju predvodi drugi Viktor) kao “Franken…