Pokretom protiv straha do promena

Intervju: Set Vudi

Krajem marta Srbiju je posetio Set Vudi, aktivista organizacije Momentum iz SAD i na poziv Udruženja građana “Srbija u pokretu” održao predavanje na Fakultetu političkih nauka, gde je govorio o tome kako se energija građanskih protesta pretvara u organizovani pokret koji ima moć da dovede do značajnih promena u društvu. Vudi je aktivizmom počeo da se bavi kao organizator zajednica u omladinskim centrima, gde je bio trener za nenasilne akcije. Saradnju sa Momentumom, trening centrom za organizovanje zajednice i osnivanje društvenih pokreta, počeo je pre dve godine. Iako je sa aktuelnim protestima u Srbiji upoznat površno, i te kako dobro poznaje istorijat pokreta Otpor, na čije se strategije njegova matična organizacija često oslanja. U razgovoru za Novi magazin sa Ivankom Jelić o poređenju društvenog konteksta za razvoj aktivizma u Srbiji i Americi, i o tezi da građani Srbije i dalje očekuju da se nadležne institucije bave zaštitom javnog interesa, pa sami sporo reaguju iako ih država često izneveri, Set Vudi – koji sebe opisuje kao posvećenog praktičara društvenog organizovanja baziranog na masovnim pokretima – kaže: “U Americi se država jedino bavi zaštitom privatne svojine. Drugo je ne zanima.”

Zašto se najsiromašniji slojevi, oni koji najviše trpe zbog socijalnih nepravdi, teško udružuju u društvene pokrete?
Zato što je aktivizam namenjen srednjem staležu. Mislim da mnoge moje kolege toga još uvek nisu svesne.

Kako biste objasnili šta je organizovanje zajednice nekome ko prvi put čuje za to?
Organizovanje zajednice opisao bih kao praksu okupljanja ljudi kojima je stalo do istih stvari i koji žele da naprave neku promenu u svetu. Kroz okupljanje smo svi uključeni u građenje moći koja nam je potrebna kako bismo promenili stvari pod kontrolom ljudi koji imaju tradicionalnu moć.

Kako ste se zadesili u društvenom aktivizmu i da li je za mlade u Americi uobičajeno da se angažuju oko problema od šireg društvenog značaja?
Počeo sam da se bavim ovim poslom jer nisam mogao da razumem kako se situacija u svetu toliko pogoršala. Nije mi bilo jasno šta je uzrok tolikoj eksploataciji, nasilju i smrti u istoriji moje zemlje, ali i širom sveta. U početku sam želeo da budem fotograf, ali kako sam odrastao uvideo sam da je svet toliko unesrećen različitim sistemima eksploatacije i rasizmom, da sam jednostavno morao da se posvetim borbi protiv toga.
Ne bih rekao da su mladi u Americi zainteresovani za društveni aktivizam. Nažalost, kao što je to slučaj svuda u svetu, mnogi ispaštaju zbog loših politika, ekonomije i pohlepe ljudi koji su na vlasti. Međutim, odlučuju da se s tim bore na individualnom planu i drže to za sebe. Mnogo je mladih u Americi koji odlučuju da svoje nevolje zadrže privatnim, odvojenim od nevolja drugih. Zato je jedna od najvažnijih uloga društvenih pokreta da pruže podršku mladima i pomognu im da razumeju kako su njihovi privatni problemi povezani sa širom borbom za pravdu.

Proveli ste četiri dana u Srbiji. Šta ste saznali o aktivizmu na ovim prostorima i kako to komentarišete?
Stvarno sam oduševljen pokretom Ne da(vi)mo Beograd i protestima koje organizuju ovde u Beogradu. Svaki put kada se pojavi tako organski i oštar odgovor na očiglednu korupciju i nepravdu znajte da nada postoji. Izgleda da se velika energija okuplja oko te teme i ljudi o tome govore. Mislim da mladi aktivisti mogu mnogo toga da nauče iz istorije društvenih pokreta nastalih u njihovom okruženju, naročito na primeru pokreta Otpor i protesta 2000. godine. Njihovo iskustvo je dragoceno – odatle se može mnogo toga naučiti o strategijama i strukturi, što je od velike koristi za današnje pokrete. Kao što je to često slučaj kada policija i država vrše represiju, društveni pokreti moraju da razmišljaju o tome kako da kod javnosti probude hrabrost i probiju barijeru straha. Nije dovoljno očajavati što se ljudi plaše i kriviti ih zbog toga. Pokret mora da preuzme odgovornost i povede ljude da prevaziđu strah.

Zašto je građanski aktivizam važan i zbog čega su aktivni građani potrebni svakom društvu?
Bez učešća angažovanih građana, demokratija ne postoji. Ako građani Srbije žele demokratsko društvo, moraju aktivno učestvovati u demokratskim procesima. Svestan sam da u Srbiji ne postoje snažne demokratske institucije, ali čak i tada građani moraju zahtevati da one postoje i podržavati ih kada im je potrebna podrška u borbi protiv korupcije i izazova koje pred njih stavlja autoritarni režim.

Kako možemo da primoramo vlast da radi u našu korist i možete li da navedete neki primer u skorijoj istoriji gde je građanska neposlušnost dovela do značajnih promena nabolje?
Za mene je najmoćniji primer građanske neposlušnosti koji je direktno doveo do značajnih promena pokret 15-M u Španiji i njegova veza sa novom političkom partijom Podemos. Pokret 15-M ujedinio je javnost u borbi protiv poništenja prava na oslobađanje od hipoteke, sprečivši time banke da oduzmu kuće ljudima koji više nisu mogli da plaćaju hipoteku. Ta snaga građanske neposlušnosti iznedrila je novu političku partiju i energiju pokreta transformisala u politički program koji je narodu omogućio da dobije deo vlasti u Španiji. Dugačka borba ih još čeka, ali to je zaista zadivljujući primer iz savremene istorije.

U čemu je moć nenasilnih pokreta i kakav je mehanizam takve vrste protesta?
Moć nenasilnih pokreta je u tome što se oni direktno obraćaju javnosti i primoravaju je da zauzme stranu između pravde i ugnjetavanja. I to funkcioniše zato što problem s kojim se svi suočavamo postaje vrlo jednostavan i jasan i običnim ljudima daje prostor da upražnjavaju svoje slobode. Naravno, izazov je to raditi na efektivan način, dosegnuti do široke populacije i predstaviti problem na jednostavan način, tako da svi mogu da ga razumeju.

Šta savetujete aktivistima u Srbiji?

Eksperimentišite! Toliko posla još treba da bude obavljeno. Ne brinite ako ne uspete. Nastavite da pokušavate, probajte nove načine. Imate mnoštvo resursa za učenje iz sopstvene istorije građanskih protesta. Istražite ih, ovladajte njima, a onda uradite nešto potpuno novo! Ne zaboravite da je naš zadatak da razgovaramo sa javnošću na jeziku koji ona može da razume.

Novi magazin br. 311, 13. april 2017.

Comments

Popular posts from this blog

Uzimanje mere

Otkucavaju tajmeri na ekološkim bombama

Svi predsednici Srbije