I Rakić mora da ima kosovsku ličnu kartu


Na margini dijaloga Beograd – Priština
Većina kosovskih Srba ima i kosovske papire, a svi koji rade u sudovima, policiji, administraciji, kao i izabrani funkcioneri, moraju imati kosovsko državljanstvo da bi radili ili se kandidovali
Piše: Jelka Jovanović




Dva su pisma sa Kosova ovih dana uzburkala javnost, prvo Otvoreno pismo vladike Teodosija, a potom i Otvoreno pismo predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću koje je potpisao Momčilo Trajković, član Predsedništva Srpskog nacionalnog foruma (SNF) i nekadašnji potpredsednik Vlade Srbije.
Na marginama ovih neuvijenih prozivki prvog pregovarača Srbije u Briselskom dijalogu sa Kosovom skrajnuta je jedna prilično gruba kontraoptužba. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a potom i gradonačelnik Severne Mitrovice Goran Rakić, uzvratili su oštro vladici, manje polemišući s njegovim stavovima, a više ciljajući nisko. “Svi ti koji pišu otvorena pisma imaju kosovske i srpske lične karte i ne bi me začudilo da imaju lične karte zemalja koje su bile sponzori kosovske nezavisnosti…”, rekao je, gostujući na RTS-u, Rakić.
E sad, da li vladika ima kosovsku ličnu kartu ili ne, pitanje je na koje samo on može da odgovori, ako uopšte treba da odgovara. Jer, onome ko iole zna kosovske prilike i pravila života u “južnoj srpskoj pokrajini”, jasno je da bez kosovskih dokumenata praktično tamo ništa nije moguće. A vladika Teodosije, nesporno, živi na Kosovu i po prirodi poziva ne brine samo o sebi. I, jasno, ima pravo da bude zabrinut, čak i na način koji se ne uklapa u državnu politiku. Uostalom, to je valjda i svrha već godinu dana tinjajućeg tzv. unutrašnjeg dijaloga na koji je pozvana i Srpska pravoslavna crkva, no stavovi SPC su posebna tema.

CRNO-BELI SVET: Šta priča o kosovskim ličnim kartama znači plastično je objasnila Sanja Sovlić na portalu “crno-beli svet”, u tekstu “Šta ako se Vučić preseli na Kosovo?” (http://crnobelisvet.com/sta-ako-se-vucic-preseli-na-kosovo). U pretpostavljenoj misiji Vučića kao građanina (ne državljanina) Kosova ona objašnjava deo zamki koje bi ga sačekale, a s kojima se svakodnevno susreću svi kosovski Srbi, koje je teška reč iz Beograda i Mitrovice prilično uznemirila.
“Najčešća reakcija građana s kojima sam razgovarala je: ‘Pa zar nam oni nisu rekli da vadimo te lične karte?’ I to je logično jer je Briselskim sporazumom 2013. u mnogim oblastima to postalo neminovnost”, kaže Sanja Sovrlić za Novi magazin i nabraja: “Ljudi koji rade u integrisanom pravosuđu, policiji, u administraciji, moraju imati kosovsko državljanstvo jer je Briselskim sporazumom faktički potvrđeno kosovsko zakonodavstvo”.
No, uprkos povremenim “potragama” za vlasnicima dvostrukog državljanstva među kosovskim Srbima, niko precizno ne zna o koliko je ljudi reč. Doduše, niko ne zna ni koliko Srba na Kosovu živi. Da bi našla kakav-takav odgovor, NVO Crno-beli svet nedavno je sprovela istraživanje na uzorku od 600 ljudi, po 300 sa obe strane Ibra, u četiri opštine na severu (S. Mitrovica, Zubin Potok, Leposavić i Zvečan) i u pet južno (Gračanica, Lipljan, Gnjilane, Novo Brdo i Prateš). Iako je teško govoriti o reprezentativnosti uzorka, brojke su neumoljive – 82 odsto ispitanika ima kosovska dokumenta.
U nešto povoljnijoj situaciji su oni koji rade u zdravstvu, socijalnoj zaštiti, obrazovanju, odnosno oblastima koje su još pod ingerencijom Srbije. Ali, samo ako se ne kreću prema jugu jer je i njima za kretanje van “ibarske granice” neophodan neki od dokumenata koje izdaje administracija u Prištini. Sanja Sovrlić kaže da i građani koji žele da otvore račun u nekoj od banaka, sa izuzetkom Komercijalne banke, moraju imati kosovsku ličnu kartu. Isti je slučaj s mobilnom telefonijom, čak i onom koja ima MTS u nazivu, uz dodatak d.o.o., koja je formirana kao “ćerka” Telekoma Srbije posle potpisivanja sporazuma o telekomunikacijama.
Zbog toga, objašnjava Sanja Sovrlić, optužbe građana da imaju kosovsku ličnu kartu su njihova nova diskreditacija i kad je predsednik Vučić u pitanju, a još više čelnici Srpske liste: “Goranu Rakiću, koji je ponovio Vučićeve reči, svakog dana u gradonačelničku kancelariju stižu spisi sa grbom Republike Kosovo. Ne samo njemu već i svim drugim gradonačelnicima izabranim po kosovskim zakonima i svim službenicima u opštinama severno i južno od Ibra.”

NAJČEŠĆA REAKCIJA GRAĐANA JE: PA ZAR NAM ONI NISU REKLI DA VADIMO TE LIČNE KARTE?

IZBORI KAO DOKAZ: Zapravo, i više od toga – da bi se Rakić ili bilo koji drugi srpski političar kandidovao na izborima, parlamentarnim i lokalnim, mora imati kosovsko državljanstvo još od 2013. Čak i za glasanje, kako je tada izjavila predsednica Centralne izborne komisije Valjdete Daka. “Dokumenta za identifikaciju ne daju pravo glasa sama po sebi, građani moraju biti evidentirani u Centralnom registru, a to se može jedino uz ličnu kartu ili putnu ispravu koju izdaje vlast u Prištini.”
Politički analitičar Dušan Janjić potvrđuje za Novi magazin da je nemoguće biti biran bez kosovskih papira “posle parafa koji je stavio Ivica Dačić”: “Svi članovi svih srpskih lista koje su učestvovale na izborima od 2013. prvi su koji su pod uplivom Beograda uzeli kosovske lične karte. To se odnosi i na Srpsku listu, koju čine članovi SNS-a, ali koja je kao politički subjekt registrovana u Prištini po kosovskim zakonima:”
Podsećajući da je baš na izborima 2013. rađen monitoring lokalnih izbora, Janjić kategorično tvrdi da se u promilima, “u nekim zabitima”, mogu naći građani srpske nacionalnosti na Kosovu koji nemaju kosovske lične karte. I on naglašava da je nemoguće zaposliti se u institucijama bez tih papira, ali dodaje i da još od 2015. nema preduzeća u vlasništvu Srbije, uključujući “Trepču”, kojom upravlja Kosovska agencija za privatizaciju, pa je i tamo za posao potrebna kosovska LK.
Posmatrano kratkoročno, kaže Janjić, “prozivka ljudi zbog kosovskog državljanstva je negativna, dugoročno je katastrofalna”. Mogući razlog za prozivke vidi u pokušaju Vučića da prikaže koliko su teški pregovori sa Prištinom i otpori, ali upozorava da će se to vratiti kao bumerang.
“Nemoralno je, ali i opasno tako etiketirati ljude. Osudama te vrste ih okrećeš od sebe, posebno što svi znaju da su ih terali da uzmu kosovska dokumenta da bi mogli da glasaju”, objašnjava on i dodaje: “Ako iko želi da spreči Aleksandra Vučića da na dolazećim parlamentarnim izborima koji će ići uz referendum dobije, to je onaj ko ga svađa sa SPC i srpskim narodom na Kosovu. A to nisu uradili ni Jeremić ni Đilas nego neko iz njegove stranke.”


BEZ ZVANIČNIH ODGOVORA
Da bi ova priča bila celovita, na adresu Srpske liste, Kancelarije za Kim Vlade Srbije i ministra za povratak Dalibora Jevtića poslata su dva pitanja: da li kandidati Srpske liste za poslanike i odbornike koji učestvuju na kosovskim izborima to čine sa dokumentima države Srbije ili sa ličnim kartama koje izdaje administracija u Prištini? I s kojim se dokumentima glasa na kosovskim izborima?
Do zaključenja ovog broja odgovori nisu stigli iz SL i Kancelarije, dok su u Jevtićevom kabinetu objasnili da on nije tu, a da drugi nisu ovlašćeni da odgovore.
Nasuprot tome, nekadašnji potpredsednik Skupštine Kosova Petar Miletić bio je jasan odgovarajući na pitanje možeš li biti kandidat za poslanika i odbornika na kosovskim izborima ako nemaš kosovsko državljanstvo, odnosno ličnu kartu?
Ne možeš, glasi kratak, rezolutan odgovor.


USTAV I ZAKON
Ustav Kosova (član 45) u odeljku Pravo na Izbor i Učešće garantuje da “svaki državljanin Republike Kosovo koji je napunio osamnaest godina, čak i na dan izbora, ima pravo da bira i bude biran, osim ako je to pravo ograničeno odlukom suda”.
Po Zakonu o državljanstvu (član 3) “državljanin Republike Kosova može biti i državljanin jedne ili više drugih država”, a “sticanje i održavanje drugog državljanstva ne rezultira gubljenjem državljanstva Republike Kosova”. Član 20. u odeljku Oslobađanje od državljanstva tu mogućnost ne dozvoljava ako je “ državljanin koji zahteva oslobađanje od državljanstva civilni službenik, sudija, javni tužilac, pripadnik policijske službe ili pripadnik Snaga bezbednosti Kosova”, te ako je “oslobađanje od državljanstva protivno interesima Kosova, posebno sa unutrašnjom i spoljašnjom bezbednošću ili međunarodnim odnosima Kosova”.
Kad se sve sabere, teško da se ljudi koji su uključeni u upravljanje na Kosovu po slovu Briselskog sporazuma mogu lako odreći lične karte koju su relativno lako stekli.

Novi magazin br. 379, 2. avgust 2018.




PODRŽITE NAŠ RAD TAKO ŠTO ĆETE OTVORITI NEKU REKLAMU!
HVALA VAM


Comments

Popular posts from this blog

Jednakiji od jednakih

Imitacija i njena nezadovoljstva

Desant na Paraćin