Kanalizacija naša nasušna

Ekologija

Vode u Srbiji su među najzagađenijima na starom kontinentu. Da bi se priključila evropskoj porodici, naša zemlja mora u prečišćavanje otpadnih voda da uloži šest milijardi evra. U suprotnom, plaćaće visoke penale

Piše: Nebojša Pešić

Kanalizacija je civilizacijska tekovina koju je usvojila još minojska kultura, o čemu svedoče iskopine sistema kanala na grčkim ostrvima Krit i Santorini. Ovu tekovinu kasnijih milenijuma su prihvatili ostali antički gradovi, pa i Rimljani. Pet hiljada godina posle izgradnje prvih kanalizacionih sistema, u Srbiji smo shvatili da nam nedostaje još više od deset hiljada kilometara kanalizacije, čija izgradnja će koštati oko dve i po milijarde evra, od ukupno šest, koliko treba uložiti u vodnu infrastrukturu.

Možda bi nam ovi podaci i dalje bili nevažni da nam voda (ovoga puta otpadna) nije došla do grla, i to uoči prijema u Evropsku uniju, kojeg neće biti bez značajnijeg popravljanja ekološke situacije. Zato je Fiskalni savet izradio studiju kojom upozorava na urgentnost državnih mera u ovoj oblasti i poziva državu da zaštiti životne sredine da budžetski prioritet već od sledeće godine. Izveštaj Fiskalnog saveta obuhvata analizu problema i potrebnih investicija u tri oblasti: otpadne vode i vodosnabdevanje, upravljanje čvrstim otpadom i zaštita vazduha od zagađenja. Osnovni zaključak je da je najgora situacija u tretmanu otpadnih voda i da je tu potrebno najviše investicija.

NA ZAČELJU EVROPE: “Istražujući stanje u zaštiti životne sredine, Fiskalni savet je došao do veoma zabrinjavajućih podataka. Zapravo, ni u jednom istraživanju koje smo sproveli dosad nismo uočili toliko poražavajuće zaostajanje Srbije kao u ovoj oblasti, ne samo u odnosu na razvijene zemlje EU već i u odnosu na uporedive zemlje Centralne i Istočne Evrope (CIE). Voda za piće u Srbiji znatno je lošijeg kvaliteta od uporedivih zemalja, skoro da nema deponija otpada koje zadovoljavaju sanitarne standarde – iz njih se izlivaju opasne materije u vodotokove i izvorišta vode, a na tim deponijama učestali su požari s veoma opasnim isparenjima”, piše u analizi Fiskalnog saveta.

Ocenu o katastrofalnom stanju zagađivanja vodotokova u Srbiji Fiskalni savet potkrepljuje i podacima, navodeći da se kod nas prečišćava svega osam odsto komunalnih otpadnih voda, za razliku od drugih zemalja Centralne i Istočne Evrope, u kojima se prečišćava oko 70 odsto. Uz to, u Srbiji i najveći gradovi, poput Beograda i Novog Sada, nemaju prečišćivače otpadnih voda, pa se sav sadržaj kanalizacije direktno izliva u Savu i Dunav.

“U EU ne postoje gradovi slične veličine bez prečišćivača otpadnih voda – npr. Budimpešta prečisti 95% otpadnih voda najsavremenijom tehnikom, Bratislava 99%, a Beč 100%. Čak i Bugarska i Rumunija, koje su na začelju EU na ovom polju, prečišćavaju veliki deo otpadnih voda svojih prestonica – Sofija 75%, a Bukurešt 60%, obe najboljom dostupnom tehnikom. Takođe, napominjemo da uporedive zemlje, iako ne prečišćavaju svu komunalnu otpadnu vodu, unapređuju infrastrukturu iz godine u godinu”, ocenjuje Fiskalni savet.

Ovi podaci ujedno objašnjavaju i zbog čega na zaštitu vodotokova treba uložiti najveći deo novca od predviđenih 8,5 milijardi evra, koliko će nas koštati ispunjavanje uslova iz poglavlja 27 za pristupanje EU koje se odnosi na ekologiju.

POTREBNO 300 POSTROJENJA: Da smo u oblasti prečišćavanja komunalnih otpadnih voda na samom početku, govori i podatak da trenutno četiri postrojenja prečišćavaju vodu do tercijarnog nivoa (najviši nivo). Uz njih, 22 postrojenja imaju sekundarni tretman, osam je u potpunosti van funkcije, četiri ima neke tehnološke procese van funkcije ili je sa nedovoljnim kapacitetom, a jedno postrojenje je u funkciji, ali prerađuje vodu tek primarnim tretmanom. Prema poslednjim planovima, u Srbiji je potrebno izgraditi oko 350 postrojenja za preradu komunalnih otpadnih voda, uglavnom tercijarnim tretmanom, za 400 naseljenih područja. Od toga bi se u četiri najveće aglomeracije (Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac) prečišćavalo daleko najviše od ukupnih komunalnih otpadnih voda, oko 42%. Ukupna vrednost ovih projekata procenjena je na oko 1,3 mlrd evra.

Tek posle tih ulaganja možda bismo i mi kao Bečlije mogli da govorimo o lepom plavom Dunavu jer se trenutno tek oko sedam odsto vodotokova u Srbiji svrstava u kategoriju “dobar”, a ništa u kategoriju “odličan”. Ovo je ujedno dokaz kako je priča o tome da smo zemlja sa obiljem čiste vode koja zbog toga u budućnosti može da se nađe na meti agresora, tek još jedna od iluzija kojima se potkrepljuju teorije zavere.

POGODAN TRENUTAK: Neupućenima možda deluje čudno što se Fiskalni savet bavi čistoćom vode, međutim, čistoća, budžet i privredni rast i te kako imaju veze. Očigledno je ovom analizom hteo da upozori Vladu da je sada pogodan trenutak, ali i krajnje vreme za započinjanje investicija u oblasti ekologije, što je obaveza koja će kad-tad doći na dnevni red. Prema tvrdnjama ovog savetodavnog tela, treba iskoristiti smanjenje deficita i javnog duga, rast BDP-a i niže kamate, pa uložiti u ono što je zaista nužno i isplativo.

“Potrebno godišnje povećanje izdvajanja iz budžeta za zaštitu životne sredine iznosi oko 1,2-1,4% BDP-a (oko 500 miliona evra). Na osnovu dostupnih analiza koje pokazuju kolike su potrebe za izgradnjom prečišćivača otpadne vode, fabrika vode za piće, proširenjem kanalizacione mreže, izgradnjom sanitarnih regionalnih deponija i postrojenja za tretman otpada, uklanjanje “istorijskog” i opasnog otpada i drugo, procenjujemo da su neophodne investicije države u zaštitu životne sredine u narednih desetak godina oko 8,5 mlrd evra. Prevedeno na godišnji budžet, to bi značilo da država u narednim godinama treba da poveća godišnja izdvajanja za zaštitu životne sredine za oko 500 miliona evra”, piše u analizi Fiskalnog saveta.

FISKALNI SAVET UPOZORAVA VLADU DA JE SADA ZGODAN MOMENAT I POSLEDNJI ČAS ZA INVESTICIJE U EKOLOGIJU I DA NOVAC NE TROŠI NA POPULISTIČKE MERE

Kao benefiti navode se poboljšanje zdravlja i kvaliteta života stanovništva, ali i pospešivanje privrednog rasta i zapošljavanja. U suprotnom, sledi dalje kaskanje za Evropskom unijom i plaćanje prilično visokih penala.

I direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović mišljenja je da izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda ne predstavlja trošak već investiciju i šansu da se zaposle mladi i obrazovani ljudi, inženjeri, ekolozi, IT stručnjaci.

“Imaćemo dobitnu kombinaciju, pored toga što ćemo imati zdravu i čistu vodu, zaposlićemo i veliki broj ljudi u ovom procesu”, kaže Radović.

MINISTAR USAMLJEN: Kada je reč o aktuelnom ministru za zaštitu životne sredine Goranu Trivanu, Fiskalni savet izgleda kuca na otvorena vrata. Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan još u martu povodom Međunarodnog dana voda istakao je da je ministarstvo na čijem je čelu zaštitu vode postavilo kao prioritet i dodao da je u tom smislu Srbiji neophodno oko 300 sistema za preradu otpadnih voda, čija će izgradnja koštati između četiri i pet milijardi evra.

32549908 “Ovo nije priča o novcu, ovo je priča o potrebi da se prvi prioritet, koji je Ministarstvo zaštite životne sredine postavilo, tretira na ispravan način i da brzo pristupimo izgradnji sistema za preradu otpadnih voda”, rekao je Trivan.

Trivan je, doduše, svih ovih meseci isticao i to da njegovo ministarstvo ne dobija dovoljno novca i da novac namenjen ekologiji odlazi na neke druge adrese. Ostatak Vlade se, međutim, o ovom pitanju nije izjašnjavao, tako da se ne zna u šta će biti utrošen eventualni višak u budžetu. Zato blagovremeno stiže upozorenje Fiskalnog saveta.

SRBIJA PREČIŠĆAVA SVEGA OSAM ODSTO KOMUNALNIH OTPADNIH VODA, A U ZEMLJAMA CENTRALNE I ISTOČNE EVROPE PREČIŠĆAVA SE OKO 70 ODSTO

PROPUŠTENA ŠANSA: “Vlada ne bi smela da ponavlja greške iz prošlosti, kada je povoljnije fiskalne tokove koristila za populističke mere. To što Vlada trenutno ima dovoljno sredstava da već od 2019. značajno poveća izdvajanja za zaštitu životne sredine (gde su potrebe najveće), ne garantuje da će se to i desiti. Sadašnja situacija u budžetu prilično podseća na onu iz 2006. godine, kada je nakon završetka aranžmana sa MMF-om budžet bio takođe u suficitu, a Vlada raspolagala i dodatnim sredstvima od 1,5 mlrd evra dobijenih prodajom Mobtela. Ovaj novac, međutim, tada je potrošen na populističke mere – neodrživo povećanje penzija i plata u javnom sektoru i na Nacionalni investicioni plan. Takvom neodgovornom politikom ne samo što je budžet vrlo brzo bio urušen i moralo se ponovo preći na nove mere štednje već je i propuštena prilika da se reše ogromni infrastrukturni problemi zemlje (uključujući i izgradnju potrebne komunalne infrastrukture). Zbog svega ovoga još jednom ističemo da je povećanje ulaganja u zaštitu životne sredine u narednim godinama ne samo opravdan prioritet već je i neizbežno, a ako ništa drugo, to će biti i obaveza Srbije u procesu priključenja EU.

Ukoliko Vlada postojeći fiskalni prostor (koji će se teško ponovo pojaviti u narednim godinama) potroši na prekomerno povećanje penzija i plata u javnom sektoru, ne samo što će opet urušiti budžet već će neizbežne investicije u zaštitu životne sredine morati da sprovodi u nepovoljnom fiskalnom okruženju. To bi bilo daleko teže nego sada i zahtevalo bi verovatno i neke bolne i nepopularne mere (npr. zamrzavanje plata i penzija, povećanje poreza, smanjenje budžeta ministarstvima).”

Ćutanje nadležnih, međutim, ne uliva mnogo nade da će ovo zdravorazumsko rešenje prevladati nad ambicijama raznih moćnika da prioritet daju novogodišnjim jelkama i jarbolima, zanemarujući činjenicu da trećina prestonice nema kanalizaciju. Mada ih možda treba i razumeti. Mnogo je lepše slikati se pored jarbola.

Novi magazin br. 375, 5. jul 2018.