Tramp ne podnosi ni najmanju kritiku

Mediji u Americi

Već je primećeno kako mediji, pre svih kablovska televizija, i predsednik Donald Tramp opstaju u simbiotskoj vezi – nakon godina provedenih pred kamerama u rijaliti programima, Tramp je postao majstor u skretanju i veštačkom podgrevanju medijske pažnje

Piše: Marija Šajkaš

Na nedavno održanoj tribini “Komiteta za zaštitu novinara” u Njujorku, posvećenoj pregledu aktuelne medijske situacije u svetu, analitičari su se posebno osvrnuli na situaciju u Siriji, Egiptu, Turskoj i Sjedinjenim Američkim Državama. Na svim tim mestima, ocenjeno je, došlo je do uočljivih napada na medijske slobode. Ovo, naravno, ne znači da je na svim spomenutim mestima situacija jednako rđava već da se ona bitno pogoršala u odnosu na prethodne godine. Do sličnog zaključka došle su i organizacije poput Reportera bez granica, koji su, ocenjujući medijske slobode, Americi dodelili 43. mesto (jedno mesto ispod Burkine Faso). Prisutni su na tribini mogli da čuju i to da su napadi na medije u Americi jedino uporedivi s medijskom situacijom 70-ih godina na Jugu Amerike, u vreme borbe za prava Crnaca, kada su u Misisipiju novinari odbijali da izveštavaju na način na koji je to odgovaralo belcima na vlasti na lokalu, a od predstavnika tih vlasti i Kju kluks klana bili fizički napadani, označavani kao špijuni i završavali su u zatvoru, a prećeno im je i gubitkom posla, batinama i sudskim procesima. Odgovor na pitanje šta se to promenilo u Americi, pa administracija Donalda Trampa, oličena pre svega u predsedniku, po tretmanu novinara podseća na neslavne dane od pre pola veka.

TRAMPOVE IZJAVE NA STRANICAMA ZA ZABAVU: Već je primećeno kako mediji, pre svih kablovska televizija, i Tramp opstaju u simbiotskoj vezi. Nakon godina provedenih pred kamerama u rijaliti programima, Tramp je postao majstor u skretanju i veštačkom podgrevanju medijske pažnje. Mnogo pre predsednikovanja, Tramp se često i rado uključivao u jutarnje TV programe. Kablovski kanali, koji su odavno mnogo više okrenuti rejtinzima nego informisanju građana, rado su ugošćavali Trampa pre svega zbog provokativnih izjava. I u predsedničkoj kampanji mu se gotovo do samog kraja gledalo kroz prste i kad nije govorio istinu, delimično jer ga niko nije posmatrao kao ozbiljnog kandidata, a delimično zato što se “preterivanje” u javnim istupima smatralo sastavnim delom šou-biznisa. Štaviše, mediji poput Hafington posta nisu pratili njegove predsedničke aspiracije u političkoj sekciji nego na stranama rezervisanim za zabavu. Tako je i moglo da se dogodi da rasističke izjave da npr. Meksikanci ilegalno dolaze u Ameriku donoseći drogu i nasilje, ili da ljudi koji ispovedaju islam mrze Ameriku, prođu bez potrebne medijske analize.

U kampanji 2015. Tramp se prvi put javno susreo s novinarom koji je doveo u pitanje njegove tvrdnje. Hose Ramos, verovatno najcenjeniji novinar latino kanala Univison, tražio je da Tramp objasni svoje izjave o latinosima, na šta je Tramp, nenaviknut da ga neko javno proziva (bez obzira na to što je prozivka godinama bila njegov omiljeni način komentarisanja ljudi i pojava), novinaru je rekao da se “vrati u Univision”, nakon čega je signalizirao obezbeđenju da Ramosa izgura iz sale. Kasnije mu je dozvoljeno da se vrati, a incident je Trampa prikazao kao čoveka nesposobnog da podnese i najmanju kritiku ili sumnju u ličnu veličinu, te kao osobu koja će, ako joj izveštavanje ne ide naruku, pristupiti drastičnim metodama.

IMIDŽ VAŽNIJI OD SUŠTINE: Poznavaoci Trampovog literarnog opusa (45. američki predsednik je objavio osam knjiga, u kojima uglavnom deli savete o tome kako se ponašati u poslu da bi se postalo milioner) ukazuju na to da Tramp smatra da je imidž ili utisak koji čovek ostavlja važniji od toga kakav je taj čovek zaista. Tako da ne treba da nas čude njegova preterivanja, uporno ponavljanje spinova i neistina i odbijanje da se za laži izvini. Već na inauguraciji Tramp je uporno tvrdio kako je u Vašington došlo više ljudi nego istim povodom kod predsednika Obame iako su fotografije očigledno svedočile suprotno, a nakon što je odeljenje za nacionalne parkove tvitovalo fotografije na kojima je moguće uporediti broj prisutnih, naložio je da im se blokira nalog na Tviteru.

Nakon inauguracije polako je postalo jasno kako se odnos koji su pređašnji predsednici imali s medijima menja. Na pres konferencijama se umesto Trampa pojavljuje uglavnom njegov glasnogovornik Šon Spenser, pri čemu mediji koji imaju pristup predsedniku tvrde kako Tramp gleda prenos uživo i direktno govori Spenseru šta da odgovori. Takođe je primećeno da na dnevnim brifinzima priliku da postave pitanje sve češće dobijaju predstavnici anonimnih desno orijentisanih blogova. Umesto na konferencijama za štampu, Tramp svoje (necenzurisane) misli izlaže na Tviteru, često komentarišući vesti na jutarnjim TV kanalima. Na Tviteru redovno komentariše i novinske priloge o njemu, pa medije koji ga kritikuju poput Njujork tajmsa, CNN i MSNBC stalno označava kao “neuspešne”. Uzgred, “neuspešni Njujork tajms” je u prvih 18 dana Trampovog predsednikovanja zabeležio porast od 132.000 pretplatnika.

MEDIJI – NEPRIJATELJI NARODA: Ono što još više zabrinjava jeste Trampovo uvođenje termina “lažne vesti” u svakodnevni rečnik i opskurivanje pravog značenja. Pre inauguracije pojam lažnih vesti se odnosio na satirične medije kao što je Onion (nešto poput srpskog Njuzneta). Međutim, još u kampanji Tramp je sasvim ozbiljno citirao tabloid National enquirer, čijim naslovnim stranama paradiraju ljudi koje su oteli vanzemaljci, navodeći kako je otac njegovog tadašnjeg oponenta Teda Kruza učesnik atentata na Kenedija, istovremeno tvrdeći kako su u velikom broju mejnstrim medija uglavnom “fake news”. Zamena teza je kulminirala Trampovom više puta ponovljenom izjavom da su “mediji neprijatelji naroda”.

Nakon što je obelodanio svoju odluku da mu se ne dostavljaju zvanični obaveštajni podaci i procene na dnevnom nivou, budući da je on “pametna osoba kojoj nije potrebno ponavljati stvari”, postavilo se opravdano pitanje na koji se način lider slobodnog sveta informiše? Ispostavilo se da je odgovor – putem selektovanog broja medija. Zato je i moglo da se desi da Tramp u jednom od svojih tvitova optuži predsednika Obamu da je naredio njegovo prisluškivanje i ustvrdi kako je za to koristio britanske obaveštajne službe, izjava koju su demantovali i Obamin predstavnik za medije i predstavnici Ujedinjenog Kraljevstva. Tramp se za izjavu nije izvinio, a ispostavilo se da je podatak dobio slušajući “analitičara” kanala Foks njuza. Isti medijski izvor zaslužan je za predsednikovu izjavu na skupu na Floridi “Pogledajte samo šta se dogodilo sinoć u Švedskoj, ko bi to poverovao?”, kad se ispostavilo da je prilog na Foksu citirao događaje od pre nekoliko godina.

Kad je reč o intervjuima, bez obzira na to što medije naziva “fake news”, Tramp i dalje rado razgovara s njima, ali je u nedavnom intervjuu CBS-u, nakon pitanja o Obami i špijuniranju, izjavio kako “ima pravo na svoje mišljenje”, pa upitan da bude precizniji, samo prekinuo emisiju.

Na kraju, ono najvažnije i ono što trenutno zabrinjava čuvare medijskih sloboda u Americi jeste najava Trampove administracije da će se oštro sukobiti sa zviždačima, da će analizirati Prvi amandman da se vidi da li su promene koje bi zaštitile Trampa moguće, kao i njegova izjava da će olabaviti zakone za klevetu.

Novi magazin br. 314, 4. maj 2017.