Novi magazin blog

Zašto Skupština Srbije gubi ustavne funkcije Najviše predstavničko i zakonodavno telo Srbije Narodna skupština najvećim delom novog višestranačja javno se predstavlja kao glasačka mašina i najvažnija kota odbrane – Vlade. Rastom vladajuće većine, zakonomernošću praktične politike, sužava se prostor parlamentarnih obaveza, prava i sloboda. Kako se toj atrofiji političkog sistema i života može stati na put, analizira Jelka Jovanović Zašto utvrđivanje dnevnog reda Skupštine Srbije često traje gotovo koliko i rasprava o više zakona koji određuju praktični život građana i funkcionisanje države? Zašto skupštinska većina odbija da u dnevni red uvrsti zakonske predloge ili izmene zakona koji su više nego razumni, poput oduzimanja oružja ljudima koji su registrovani porodični nasilnici, Aleksinog zakona ili više od 50 puta ponovljenog predloga poslanice Demokratske stranke Aleksandre Jerkov da se u Krivični zakonik, među krivična dela koja ne zastarevaju, uvrsti i krivično delo kra...

Piše:  Dimitrije Boarov Ima nečeg neobičnog u tome što je jedan gorljivi zagovornik evropskih integracija Srbije, kakav je prof. dr Miroljub Labus, nekadašnji potpredsednik u vladi Vojislava Koštunice, a pre toga i potpredsednik DS u Đinđićevo vreme, izgovorio ono što je možda “u mislima” današnje vladajuće koalicije, a na dobošima desnog dela srpske opozicije. Labus je, naime, izneo mišljenje da pregovore Srbije sa EU treba “zamrznuti” do 2020. godine. U intervjuu NIN-u ( 18. maja) on je rekao: “Potpuno sam razočaran kako to Brisel radi. Strategija priključenja EU treba da ostane, ali mislim da treba resetovati odnose sa Briselom. Za početak, treba stati na loptu i zamrznuti pregovore do 2020, do kada je EU zamrzla proširenje. Pitanje Kosova treba rešavati nezavisno od pridruživanja”. Labus je uz to dodao da “ne bi bila nikakva tragedija ako bismo se zadržali na ugovoru o slobodnoj trgovini – uz njegovo proširenje i za oblast usluga – i šengenskom viznom sistemu”. L...

Slučaj Karanović – Jovanović Suspendovani policajac iz Bačke Palanke Dalibor Karanović pokrenuo je lavinu kriminalno-policijsko-političkih veza i slutnji. Greh privođenja sina osuđenika za ubistvo premijera Zorana Đinđića digao je čitav policijski sistem na noge, ali i uzburkao javnu scenu. Zbog čega, analizira Ivana Pejčić Policija Bačke Palanke i osuđeni za ubistvo premijera Zorana Đinđića snajperista Zvezdan Jovanović, osim suspenzije policajca zbog privođenja njegovog sina, imaju niz zajedničkih tačaka. Kada se govori o Bačkoj Palanci i besnim psima, osim već imenovanih u Jovanovićevom pismu ministru policije, postoje i drugi, pomalo zaboravljeni iako to nije tako davna prošlost. Priča je puštena etar posle privođenja Nemanje Jovanovića, osumnjičenog za dilovanje droge. Onda su u “slučaj” ušli majka, interna kontrola MUP-a, otac, ministar i državna sekretarka MUP-a. A priča tek postaje neispričana. BESNI PSI: Na suđenju za ubistvo premijera Đinđića pre deset godina...

Ogled Mirko Demić ”Dete, naročito darovito, najpre se i nogama i rukama branilo jer mu se u krvi nalazi prirodna ljubav prema životu. To je prvi razlog za odvratnost škole. Kasnije otkriva da tehnika vaspitanja nije uspela da kompromituje život nego upravo obrnuto, vaspitanje se potpuno kompromitovalo u odnosu na život .” Bela Hamvaš Nema tome ni mesec dana otkako sam slušao usputnu ispovest jednog maturanta koji se školuje u gradu nadomak Beograda. Ogorčen je i zgađen nad svetom takozvanih odraslih, dakle – ovim kojem i sami pripadamo. Slušao sam detetovo gađenje i sleganje ramenima, ne nalazeći mu ni reči utehe, kao ni snage za poslovično relativizovanje i razblaživanje svake gorke pilule koja nam se svakodnevno nudi. Taj maturant je, zajedno s većim delom svog odeljenja, odlučio da se odrekne troškova za maturalnu zabavu u korist lečenja jednog teško obolelog profesora. I, umesto da naiđu na bar prećutno razumevanje nastavničkog osoblja, ovi gimnazijalci su doživeli sa...

O poslednjem potezu američkog predsednika – smeni direktora FBI – saznao je novinar Njujork tajmsa slučajno, prolazeći pored sale za brifinge u Beloj kući Piše: Marija Šajkaš Amerika je kolektivno zabrinuta radom predsednika Donalda Trampa, za koga se čini da se i dalje ponaša kao da je zaposlen u šou-biznisu ili preciznije – da su kabinet kojim predsedava i odluke koje donosi deo rijaliti-programa “Šegrt”, čija je premisa bila rad uz glavnog gazdu ili otkaz. Tako je p rošla sedmica u Americi i počela, kolektivnim osećajem življenja u pomalo izmeštenoj realnosti. Bez ikakvih priprema, analiza ili najava, nakon dana u kojima su dominirale informacije o federalnoj i istrazi američkog senata o rusko m uticaju na poslednje predsedničke izbore i potencijalnu rusku vezu sa kampanjom i predsednikovim saradnicima, kao grom iz vedra neba odjeknula je vest da je predsednik Donald Tramp dao otkaz direktoru Federalnog biroa za istrage FBI Džejmsu Komiju, koji je samo nekoliko d...

Kulturna obnova Zgrada Narodnog muzeja u Beogradu zatvorena je za javnost 2003. godine. Od tada su menjane vlasti, ministri kulture, direktori Muzeja i projekti rekonstrukcije. Iz budžeta se tokom ovog perioda u više navrata izdvajao novac za Muzej, a samo za jedan projekat koji je kasnije odbačen isplaćeno je oko 860.000 evra  Piše: Aleksandra Babić (CINS), Mentor: Ivana Jeremić   Deseti maj 2016. godine bio je datum kada je bilo predviđeno da građani Srbije konačno uđu u rekonstruisane prostorije Narodnog muzeja u Beogradu. Kao i prethodna četiri puta kada je otvaranje Muzeja najavljivano, građani su ostali sa druge strane vrata. Trinaest godina ranije, u junu 2003. godine, zatvorena je stalna postavka Narodnog muzeja, a inicijativa za njegovu obnovu pokrenuta je godinu i po dana pre toga. Od tada je promenjeno osam ministara kulture, tri direktora Muzeja i dvojica arhitekata zadužena za projekat rekonstrukcije. Na Muzeju je, u međuvremenu, obnovljena fasada, a...